Deset godina smo moj muž i ja proveli u braku, ali nismo uspjeli da se ostavimo kao roditelji. Jednog dana sam izašla sama u grad da ohladim glavu, kada sam upoznala ovog dečka koji mi se svidio i na prvu. Polako smo počeli da pišemo i onda da se viđamo.

Između nas se sve brzo dešavalo, rekla sam mu za svoju situaciju u braku i da mi je muž rekao kako je problem u meni, da zbog mene ne možemo imati djecu. Međutim, ubrzo je uslijedilo ono što niti jedno od nas nije očekivalo.

Naime, saznala sam da sam ostala trudna. Rekla sam za trudnoću svom suprugu, a on je bio jako sretan. Inače u tom periodu smo išli na razne metode kako bi ostala nekim slučajev trudna, pa je on mislio da je od toga. Ali, istina je sasvim drugačija.

Ja sada više nisam u kontaktu sa tim dečkom, jer sam shvatila da će mi biti sad teško viđati se s njim kada imam dijete, pa smo prekinuli i završili svaki kontakt. Razmišljala je da li treba mužu reći istinu ili ipak pustiti ga da se brine i voli ovo dijete kao njegovo. Nekada je počne savjest mučiti i želi da mu kaže, ali poet se počne premišljati.

Istakla je kako će još neko vrijeme ostaviti situaciju kakva i jeste, a da će kasnije možda reći mu pravu istinu, dok se i ona malo navikne na bebu i na sve te obaveze koje dolaze sa majčinstvom.