Dok se nisam udala, nisu mi bile jasne netrpeljivosti koje imaju između snahe i svekrve. Mislila sam da su to samo priče koje kruže među ljudima. Ali, kad sam se udala sve mi je postalo jasno. Nikad mi nije bilo jasno, kako neke osobe mogu ulaziti u tuđu kuću i raditi što im je volja, gledati po ormarrima ili uzimati neke stvari bez pitanja.

Kao što možete zaključiti to radi moja svekrva. Ali, da stvar bude još gora ona to nije radila i uzimala za sebe, nego za zaovu koja živi s njom u istoj kući. Velika je razlika između mog muža i njegove sestre.

Svekrva je veoma čudna osoba, ima glupu naviku da dolazi kod nas i uzima neke stvari koje joj se svide i nosi svojoj kući. Znalo se desiti da vidi neku moju novu kupku i ponese je sebi , bez razmišljanja, kao i bez pitanja. Ako sam napravila neki kolač koji se njoj svidio, ona počne vaditi u zdjelu koliko misli da je dovoljno za nju. Jedne prilike sam uzela peglu za kosu, koju nisam ni otpakovala, a ona je već uspjela da je odnese.

Kad sam vidjela da ne misli vratiti, nazvala sam je i upitala: ”Šta se to desilo sa mojo peglom!?”, a ona je odgovorila ”Tatjani (mojoj zaovi) sam donijela i poklonila, jer njena je loša, stara i oštećuje joj kosu, a ti sebi možeš priuštiti još jednu novu!” Kasnije sam kupila sebi crvene cipele sa tankom potpeticom, koje su bile poprilično skupe. I njih je odnijela Tatjani, iako ja nisam imala priliku da ih obučem.

Pozvala sam je da mi vrati, a ona je rekla kako je slomila potpeticu. Pao mi je mrak na oči, odmah sam rekla mužu, na šta mi je on rekao da kupim druge. Rekla sam uredu, sutra idemo da kupimo nove, pa sam za kaznu kupila što skuplje.

Krenuli smo kući i svekrva ga je nazvala da kaže da će doći, a on joj je rekao da ne dolazi još barem godinu ili dvije, jer je zbog nje potrošio mnogo novca, pa treba mu vremena da se finansijski oporavi.